{"id":42,"date":"2023-06-13T03:32:38","date_gmt":"2023-06-13T03:32:38","guid":{"rendered":"https:\/\/misovladetic.com\/?p=42"},"modified":"2025-01-18T00:28:41","modified_gmt":"2025-01-18T00:28:41","slug":"sve-od-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/2023\/06\/13\/sve-od-zivota\/","title":{"rendered":"Sve od \u017eivota"},"content":{"rendered":"
[vc_row][vc_column][vc_column_text]\n

\"\"PREDGOVOR<\/h2>\n

Poetska proza \u201cSve od \u017eivota” Mi\u0161e Vladeti\u0107a je autenti\u010dno svedo\u010danstvo dosada\u0161njeg pesnikovog bivstvovanja na ovozemaljskom svetu. U egzistencijalisti\u010dkoj ispovesti protkanoj nabojima Ijubavi, lepote, a ponajvi\u0161e melanholije, revolta, ogor\u010denja, besa i mr\u017enje, osnovna misao Vladeti\u0107evog pisanja zasniva se na njegovom sopstvenom egu, koji se nalazi u beznade\u017enoj situaciji i ne vidi za sebe nikakvog izlaza. \u017divi u paklu vlastitog o\u010dajanja prema okru\u017eenju, dru\u0161tvu, socijalnom statusu, porodici, Ijubavima… Mo\u017eda zbog toga, njegove misli pisane su bez pesni\u010dkog reda. A upravo taj nered obele\u017eava njegov smer, smer bez kona\u010dnog re\u0161enja.
\n\u010culnost je jedno od osnovnih polazi\u0161ta Vladeti\u0107eve poetske proze, jer se identifikuje sa va\u017enim oblicima percepcije sveta. Zatim, nadolazi svest o surovoj stvarnosti, o ludilu istorije i sada\u0161njeg, odnosno, sada ve\u0107 pro\u0161log vremena. Snovi se ponekad jave kao poslednja oaza nevine \u010dulnosti. U svemu ovome, politi\u010dke prilike su zloslutna pozadina naracije, vi\u0161e njena mu\u010dna i te\u0161ka senka, nego teme koje preovla\u0111uju. Taj poku\u0161aj iznedri\u0107e posebno ose\u0107anje sveta, drhtavo uo\u010davanje nesklada izme\u0111u slike stvarnosti i njegove su\u0161tine sa kojim se obi\u010dno na kraju poema suo\u010dava. U nesre\u0107nom i i\u0161\u010da\u0161enom vremenu me\u0161aju se prizori ko\u0161marne, a tek povremeno harmoni\u010dne stvarnosti, prizori koliko \u017ealosnih, toliko bla\u017eenih snova, do\u017eivljenih zgoda i Ijubavi. Na kraju, pred o\u010dima \u010ditaoca izranja jedan vulgarni svet, svet ukinutih granica. O njemu ne umem, a i da umem, ne prili\u010di mi da govorim.
\nSpontanost i neobaveznost bitne su odlike njegovog dela u kojima se ogleda \u0161irok spektar mladala\u010dkog \u017eivota, razmi\u0161ljanja i mnogostruke stvarnosti koje se prelivaju u osetljivoj pesni\u010dkoj svesti.
\nPoeme su sa\u010dinjene od fragmenata upravo onako kako su nastajali u razgovorima pesnikove du\u0161e sa svetom oko sebe. A taj svet je o\u010digledno prema njemu jako surov. Zato za Vladeti\u0107a pisanje nije ni\u0161ta drugo do oblikovanje sopstvenog \u017eivota kroz sopstvenu literaturu. Taj put, kao uostalom i svaki drugi po\u010dinje od rana u mladala\u0161tvu. U njemu, ili ta\u010dnije u se\u0107anju na njega, krije se majdan slika koje postaju osnov budu\u0107eg imaginarnog, a u stvari tako surovog stvarnog sveta Vladeti\u0107eve poetske proze.
\nCiklus \u201cSve od \u017eivota\u201d \u010dini nekoliko segmenata razli\u010dite du\u017eine i pripovedne tehnike: \u201cStare\u201d i \u201cNove\u201d pesme, \u201cRekao sam\u201d, \u201cZbirka sramote i potrebne neizbje\u017ene prostote\u201d i neuobi\u010dajeno, pojavljuje se gost pesnik. Tu je i \u201cRegionalni glas\u201d, tako da se Vladeti\u0107eve naracije mogu \u010ditati na razli\u010dite na\u010dine. Ponekad kao pesme, katkad kao fragmenti neke prozne forme koja se sluti ili podrazumeva, ali uvek kao dokumenti jednog stvarnog mladala\u010dkog doba koje je pro\u017eivljeno u istoj mjeri u kojoj je i odsanjano.
\nJedno je sasvim sigurno. U poetskoj prozi \u201cSve od \u017eivota\u201d sugestivno se uo\u010dava maglovita, tajanstvena dubina Ijudske patnje u kojoj se ose\u0107a paralelna stvarnost, a vrlo \u010desto se tra\u017ei bekstvo, azil od nje.<\/p>\n

Ljiljana Mitrovi\u0107<\/p>\n[\/vc_column_text]

<\/div>[vc_tour][vc_tab title=”Sadr\u017eaj” tab_id=”1fbd092f-b4c9-0″][vc_column_text]Sadr\u017eaj<\/strong><\/p>\n

Predgovor<\/p>\n

PJESME STARE<\/strong><\/p>\n

Ljubav postoji
\nSuton ili praskozorje
\n\u010celik i suze
\nBolje sutra
\nDo\u0111e mi
\nJedan \u010dovjek
\nLola
\n\u0160ta osta od mene
\nTebi
\nVe\u010de u Cobri
\nRasuta \u017eu\u010d
\nPomisli
\nPustinjski vjetrovi
\nGorka pro\u0161lost
\nMoje o\u010di
\nBojim se da ti se ne javim
\nMoja ljubavi
\nOstavijeni
\nMisao na na\u0161e
\nJanuar \u201887 bez kraja, cilja i po\u010detka
\nDvije crvene saksije
\nNa\u0161e stranice
\nZagreba\u010dki tulum
\nKo \u0107e da mi ka\u017ee
\nVama
\nNa\u0161 \u017eivot
\nPogre\u0161ni ljudi (Bolest vje\u010dnosti)
\nXXX XXX XXX
\nX, Y=Poznanica
\nSamom sebi
\nLutaju\u0107i
\nNova godina
\nOpameti se narode<\/p>\n

PJESME NOVE<\/strong><\/p>\n

Balkan moja zemlja
\nBra\u0107i
\nDan poslije (Nove Godine)
\nGospodar ljudske slabosti
\nJadikovka
\nU \u010dast novokomponovanog \u0161ljama
\nMoj krilati pernati tetrebe
\nMom prijateiju
\nMoj grade
\nOsam godina sre\u0107e
\nRat je zlo
\nSre\u0107o
\nSvi moji januari
\nSvjetlo spoznaje
\nTebi zami\u0161ljena
\nDno
\nTe\u0161ka vremena
\n\u201cVeliki i mali\u201d
\nSlobodni robovi
\nPjesma bez kraja (Prvom maju \u201895)
\nSmrtna Kazna
\nDesperacija
\nVe\u010deras sam trebao \u017eenu
\nNasmije\u0161i se \u017eeno
\nNiko
\nSvijet je \u010dudan moja mala
\nPogledi
\nEvidentno stanje
\nAmeriko ljubavi
\nZamor\u010de<\/p>\n

GOST<\/strong><\/p>\n

Trnava
\nE, hej
\nBilo jednom u SFRJ
\nCrne rupe
\n\u201cKratak osvri na diskografsku produkciju novokomponovane muzike\u201d<\/p>\n

REKAO SAM<\/strong><\/p>\n

REGIONALNO<\/strong><\/p>\n

ZBIRKA SRAMOTE I NEIZBJE\u017dNE PROSTOTE<\/strong>[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Ljubav postoji” tab_id=”1687328918042-1-0″][vc_column_text]Ljubav postoji<\/strong><\/p>\n

Bo\u017eanska no\u0107i ti neoskrvnuta
\nu mirno\u0107i kao nepohodna d\u017eungla
\nu afri\u010dkoj samo\u0107i.
\nVe\u010deras Kaliguline ljubavi
\niza\u0107i \u0107e s vapajem strasti
\nkao sputan at u galopu slasti.
\nU vrtlogu bezli\u010dnosti \u017eivota
\nvje\u0161ta\u010dki raj nad\u017eivje\u0107e Ijude
\nkao \u0161to kultura Maja
\nnad\u017eivljava vrijeme.
\nZemljo skini ve\u0107 jednom \u0161minku
\nsa te povr\u0161ine lica
\ni poku\u0161aj \u017eivjeti bez maske
\nslobodna kao ptica.
\nLeti kroz planine kristalne
\nI \u0161ume duboke, ne uzimaj vi\u0161e
\nprelazne trofeje \u010dovjekove slo\u017eenosti.
\nJutro jo\u0161 jedno osvanu
\nosvanu\u0107e i drugo
\nali za\u0161to u kapulja\u010di
\nNedu\u017eno jutro.
\nDa to je \u010dista skica
\ntamnog vela preko \u010dovjekova lica
\nIspod sloja masti
\nistine ima
\njer pro\u0161lost jo\u0161 nije pro\u0161la
\nLjubav postoji, prijateljstvo postoji
\ndr\u017eavne granice samo su pola istine
\nk’o Adam i Eva, kao blato i rebro.
\nHajde \u010dovje\u010de, vrijeme je
\npo\u0111i za svojim instiktom
\nbudi \u010dovjek
\nali me\u0111u Ijudima.
\nJer samo ljubav je istina srca prava
\nIjubav postoji
\njer samo Ijubav \u010dovje\u010danstvo
\ndr\u017ei i spaja.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Suton ili praskozorje” tab_id=”1687328919020-2-4″][vc_column_text]Suton ili praskozorje<\/strong><\/p>\n

U suzama mojim ogledala
\nU kojim gledam
\nVjetrove koji pla\u010du za tobom
\nIznad mene jato golubova
\nVeli\u010danstvenih bijelih krila
\nKa\u017eem im:
\n\u201cNosite joj moju poruku
\nLjubavi, vjernosti i mira”
\nU daljini, preda mnom, a blizu
\nLjepota trenutka
\nU kojem vidim sebe
\nKao utopistu ma\u0161te i snova
\nI tebe kako tiho di\u0161e\u0161 u meni
\nUgrize me Ijutit pas u slabine
\nA krv moja radosno
\nKo’ bistri potok pote\u010de ka tebi
\nI zove te tiho
\nDo\u0111i, do\u0111i meni
\nU sjaju trave ispod mene
\nDjetelina sa \u010detiri lista
\nKa\u017ee mi utje\u0161no
\nKao dobra vila:
\n“Ne boj se, i tvoja \u0107e zvijezda da zablista”
\nIza mene za panj truli
\nPonosni vagabund usidren stoji
\nZbog lanca tankog
\nNikad ne\u0107e da zaplovi
\nA ja u centru
\niznad, ispod, iza i ispred sebe
\nSjedim sam
\nI \u010dekam tebe.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”\u010celik i suze” tab_id=”1687328919855-3-7″][vc_column_text]\u010celik i suze<\/strong><\/p>\n

Prolazim kroz razum
\nLagano
\nI kroz haustore sumraka
\nOprezno
\nSre\u0107em Ijude na ulici
\nNe znaju \u0161ta ho\u0107e
\nA znaju \u0161to je razumno
\nKora\u010dam trotoarom, osje\u0107am evoluciju
\nKao u nekoj fabrici zvuka
\nOdzvanja Ijudski bat koraka
\nU dubokom bazenu
\nUmazan tankim slojem pekmeza
\n\u0160to se zove kultura
\nDa li su to talasi u prostoru
\nlli je to samo prostor u talasu?
\nDa li je u nekoj drugoj dimenziji
\nDva plus dva jednako tri…
\nU kojoj dimenziji?
\nDa li u tom obliku
\nlli u toj dimenziji treba
\nili smo trebali da \u017eivimo
\nNe,
\nMi moramo da gubimo \u0161anse
\nI skupljamo kapi ki\u0161a
\nSvih godi\u0161njih doba
\nJer svaka kap je korak ka cilju
\nKorak do vrha
\nNeka gorka, neka slatka
\nAli svaka vrijedna.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Bolje sutra” tab_id=”1687328920866-4-4″][vc_column_text]Bolje sutra<\/strong><\/p>\n

Svuda tutnje zbivanja ka promjenama
\nna bolje sutra
\nPeremo ruke do krvi, od nemira
\nDok se upaljena svije\u0107a
\nNad lobanjom razbuktava.<\/p>\n

Obe\u0107anja, sankcije, fraze
\nGospode! Ima li iko tome da se raduje.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna politi\u010dka emisija
\nAgovanje, ki\u010d, u apstrakciji \u010dovjeka
\nGdje cilj opravdava svijest
\nGdje je masa slabija od manjine.<\/p>\n

O\u010devi birokratskog sistema
\nSinovi njihovi bez pokoljenja \u017eelim
\nsamo da vam je jo\u0161 fotosinteze
\nda vam poplava istina
\nne ispljune proteze.<\/p>\n

Da osjetite \u010dari muke
\nkao Mato\u0161 u “Utjehi kose”
\nDa vam raja \u0161ljive dijeli \u0161akom
\nkao vi li\u010dne nadnice kapom.<\/p>\n

A neko\u0107 nam svega
\nu izobilju bilo
\nNa putu zagu\u0161ljivom
\nza bolje sutra svislo.<\/p>\n

Umorna raja poprskana
\npljuva\u010dkom sa govornice
\ntromo klima glavom
\nDrugovi DA mi smo ZA
\nI bi\u0107e bolje
\nJednom bolje, za roblje rada…[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Pustinjski vjetrovi” tab_id=”1687328921500-5-10″][vc_column_text]Pustinjski vjetrovi<\/strong><\/p>\n

Daleko na zapadu i jugu,
\nPjevaju pustinjski vjetrovi
\nUskovitlani i spokojno \u010dudesni
\nCjev\u010de\u0107i prostor zvjezda.
\nPjevaju pustinjski vjetrovi
\nNad ru\u0161evinama svog trenutka,
\nTra\u017ee\u0107i neki truli smisao,
\nPla\u010du\u0107i nad danima
\nI zavejanim pustinjskim putnicima.
\nPjevaju pustinjski vjetrovi
\nNad raspuklinama i o\u0161te\u0107enim
\nZelenim, bodljikavim kaktusima
\nUpropa\u0161\u0107avaju\u0107i svoju du\u0161u, pitaju\u0107i se:
\nDa li su zato dobili
\nBarem nijemu dozvolu svijeta.
\nA tamo neki kompozitor
\nPrljav pustinjskom pra\u0161inom
\nI bolesnom voljom za \u017eivotom
\nSr\u010de tu plemenitu muziku
\nKao \u0161to bogovi sr\u010du nektar
\nI govori pustinjskim vjetrovima
\nDa zamole svoju bra\u0107u i sestre
\nKi\u0161e i snijegove na sjeveru i istoku
\nDa pljunu na mozgove svijeta
\nMuzikom pustinjskih vjetrova.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Gorka pro\u0161lost” tab_id=”1687328922147-6-10″][vc_column_text]Gorka pro\u0161lost<\/strong><\/p>\n

\u017dut mjesec no\u0107as
\niznad procvalog vinograda
\nbrda na horizontu.<\/p>\n

A dolje na jugu
\nValovi iznad sivog neba
\nPitomi bjesne.<\/p>\n

Uzburkana planeta zemlja
\nSve se vrti oko mene
\nSve tone oko mene
\nPa i la\u0111e na suvom.<\/p>\n

Svaki \u010dovjek stranac je meni
\nSvaka \u017eena strankinja je za mene.<\/p>\n

Sunce sja
\nA toplotu mu ne osje\u0107am
\nKraj uz mi\u0161omor osje\u0107am.<\/p>\n

Jer sve \u0161to sam volio
\nS tvojom smr\u0107u
\nZauvjek sam izgubio.<\/p>\n

I sad, sam
\nSvoje krvavo srce pokrio.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Moja ljubavi” tab_id=”1687328922719-7-4″][vc_column_text]Moja ljubavi<\/strong><\/p>\n

Moja radost i sre\u0107a
\nMoj smijeh
\nDa li si svjesna da si to ti?
\n\u0160ta li je to moja Ijubavi
\n\u0160to nam slobodu sputava?
\n\u0160ta li je to me\u0111u nama
\n\u0160to nam jezik zave\u017ee
\nI misli nam zarobi.
\nSje\u0107a\u0161 li se onog Ijeta
\nNa izmaku
\nKad si mi se vratila
\nA, ja budala,
\nMislio da sam uspio
\nDa te prebolim.
\nO kako si mi tad otvorila o\u010di
\nKako sam tad osjetio
\nDa imam razlog da \u017eivim
\nKoliko sam tad radosti popio.
\nAli,
\n\u0160ta li je to moja Ijubavi
\n\u0160to nam slobodu sputava
\n\u0160to nam nedovr\u0161enu rije\u010d u zapo\u010detu misao pretvara.
\nAli, dokle,
\nMoja Ijubavi,
\nKad \u0107emo tome slo\u017eno stati na kraj
\nKad \u0107emo imati samo zajedni\u010dke tajne.
\nDa.
\nTog Ijeta na izmaku
\nMoja Ijubavi,
\nVisibabe su cvale kao u prolje\u0107e
\nCvale su po drugi put
\nPo drugi put,
\nMoja Ijubavi,
\nCvale su za nas
\nI sad, jo\u0161 te molim
\nMolim te!
\nPomozi mi posljednji put
\nPomozi mi!
\nDa im ne dozvolimo
\nNikad vi\u0161e
\nNikad vi\u0161e,
\nMoja Ijubavi
\nDa ne uvenu.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Ostavljeni” tab_id=”1687328923345-8-4″][vc_column_text]Ostavljeni<\/strong><\/p>\n

Zbogom linijo Ijubavi
\nNije mi dano srce malo
\nZbogom linijo uspjeha na dlanu
\nZaplovimo u \u017eivot stranputicom<\/p>\n

A \u0161ta sad i kud sad?
\nZbogom moji ostavljeni
\nHo\u0107e li vam iko vi\u0161e
\nPru\u017eiti \u010distu ruku?
\nKolike su \u017ertve Ijubavi<\/p>\n

Koliko vremena?<\/p>\n

Otopi se i posljednja nada
\nKao pepeo odne\u0161en vjetrom
\nDaleko od raja
\nDa, zbogom moja draga
\nA volio sam, jesam
\n\u017delio jesam<\/p>\n

Zbogom ostavljeni
\nOsta\u0107e vam neka pjesma \u0161to sje\u0107a na NJU
\nI mo\u017eda jedna trepavica na dlanu
\n\u010covjek i \u017eena<\/p>\n

Ne draga<\/p>\n

Bili smo dje\u010dak i djevoj\u010dica
\nTi gubi\u0161 bitku
\nA ja sam izgubio rat
\nI kako god okrene\u0161
\nDug je put do Ijubavi
\nTrnovit i boli<\/p>\n

E moji ostavljeni borite se za ljubav
\nNadajte se
\nDa, zbogom moja draga
\nA volio sam
\nJesam
\n\u017delio jesam.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Misao na na\u0161e” tab_id=”1687328923885-9-10″][vc_column_text]Misao na na\u0161e<\/strong><\/p>\n

\u0160ta li je to, moje i va\u0161e
\nSazdano u meni i vama
\n\u0160ta li je to moje vlastito
\n\u0160to li\u010di na va\u0161e vlastito
\nJeli to Ijubav?<\/p>\n

Jel’ ja i vi vjerujemo u ljubav
\nDal’ je to mo\u017eda jaje na oko
\nPe\u010deno na mekano.<\/p>\n

Ne, ja i vi volimo jaje na oko
\nPe\u010deno na mekano
\nAli ne jednako slano i sa istim za\u010dinima.<\/p>\n

Ja, ja \u0107u da vam poklonim
\nNe\u0161to vrijedno
\ni vlastiti ponos \u0107u da pogazim
\nAl’ molim vas
\nNe otimajte mi so
\nKad ja volim slano.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Januar \u201887 bez kraja cilja i po\u010detka” tab_id=”1687328924582-10-8″][vc_column_text]Januar \u201887 bez kraja cilja i po\u010detka<\/strong><\/p>\n

Januar \u201887, gubici te\u0161ki
\nSamo lud u bolje vjeruje<\/p>\n

\u0160arlatani se i dalje mno\u017ee
\nBirokrati tjeraju po svome
\nBez straha od mo\u0107nih aparata
\nBez straha od selja\u010dkih delija<\/p>\n

Kavgad\u017eije, hulje, lopovi
\nKomunisti la\u017eni tragi\u010dni junaci
\nU\u0161tirkane majke<\/p>\n

Kapital stvorili, kapital vas goji
\nPijete krv selja\u010dku i proletersku
\nIza lavirinta \u0161to ga Satanin izaslanik stvori<\/p>\n

Vi \u0161to smrti se bojite
\nA du\u0161a vam je odavno mrtva
\nZapamtite vi pohlepnici
\nU obli\u010dju Ijudskog tijela<\/p>\n

Vi “Ijudi” \u0161to samo Ijudski lik imate
\nNije vas Bog besmrtnim stvorio
\nDo\u0107i \u0107e stepski vuk
\nI nanju\u0161iti trag kroz va\u0161 lavirint<\/p>\n

I vas \u0161to Ijudski lik imate
\nOvcama \u0107e zamijeniti
\nAli d\u017eaba pu\u0161ka
\nKad je slabija od pera<\/p>\n

Kavgad\u017eije, hulje i lopovi
\nNovi sli\u010dni vama sigurno \u0107e do\u0107i
\nI ponovo \u0107e ih uni\u0161titi
\nneki vuk samotnjak sa pukom slo\u017enim<\/p>\n

I tako u bezna\u0111e Ijudske gluposti
\nPohlepe krvi, Ijubavi i pravde
\nPonavlja\u0107e se januar \u201887
\nBez kraja, cilja i po\u010detka.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”X,Y=Poznanica” tab_id=”1687328925161-11-0″][vc_column_text]X,Y=Poznanica<\/strong><\/p>\n

Pono\u0107 opet u sobi
\nni zadnja al’ prva
\nopet sam \u017eedan kraj izvora
\nja budala hranim se uspomenama
\n\u0161to vise iznad glave na zidovima.<\/p>\n

Eno gore, pogledaj u svemiru
\nrugaju mi se bica iz budu\u0107nosti
\nili su to mo\u017eda ona iz pro\u0161losti
\nma zna\u0161 ona koja izgradi\u0161e Ijubav \u0161to pali
\nvolim te bez onog “ali”<\/p>\n

Sad sam samo sanjar
\nkoji zna da u sobi spava\u0161
\nali ne zna da li sama i \u0161ta sanja\u0161
\nSamo pretpostavljam
\nI cigaretu za cigaretom
\nplu\u0107ima poklanjam.<\/p>\n

Vidio sam budan u snu
\nkako me vjetar nosi kao papir od \u017evake
\nkako blistam u travi
\nkao ne\u010dija zlatna izgubljena uspomena
\nkako me grle tvoje o\u010di
\nsvaka Ijubav pa i ova jako boli i mrvi.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Samom sebi” tab_id=”1687328926179-12-3″][vc_column_text]Samom sebi<\/strong><\/p>\n

Jednom ili nekad kad se ne\u0161to promjeni
\nU meni
\nili ostarim
\nAko do\u017eivim
\nKad umrem sam
\nVolio bi ne\u0161to ostaviti vama
\nPrijatelji dragi,
\ni mislim njoj
\nTad \u0107e mo\u017eda odjeknuti
\nTamo neko seosko zvono
\nlli krik umorne ptice
\nKoja bje\u017ei od tuge
\nMo\u017eda \u0107e neki prolaznik
\nNa drumu upitati
\nKo je to umro
\nIz radoznalosti \u010disto
\nDa li \u0107e tad biti nekog
\nDa mu ka\u017ee da je on
\nJo\u0161 za \u017eivota umirao
\nPolako iz dana u dan?
\nU no\u0107ima bez svijetla
\nU bijelom oko sebe
\nDok je pulsiraju\u0107i bol
\nKi\u0161e u mraku
\nTekao njegovim \u017eilama
\nI slivao se u bol
\nKao divan iz hiljadu grla
\nDa li \u0107e biti nekog
\nU crnom tad
\nDa ka\u017ee prolazniku
\nKo je umro?
\nA ko je
\n\u017divio mrtav.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Balkan moja zemlja” tab_id=”1687328927930-13-5″][vc_column_text]Balkan moja zemlja<\/strong><\/p>\n

Balkan moja zemlja
\nzemlja poslednjeg ponosa.
\nO njemu se govori, raspravlja i pi\u0161e
\nali ponajvi\u0161e, ruje i pljuje.
\nGruda nikla iz dlana seljaka
\niz mi\u0161ice ponosnog gor\u0161taka.
\nKrasi je korak zanosne djevojke
\nveseli je osmijeh pijanca
\na od zaborava \u010duva olovka intelektualca.
\nSlovenska du\u0161a, plodna, doma\u0107inska
\nhrani je voda izvorska, meka, \u010dista.
\nSva, tek malo, umazana civilizacijom
\nI zbog toga im valjda, nije pod kapom
\na i ne vidi se sa “Kipa Slobode”
\ni pamet mi ne zna za\u0161to to pod zlo\u010din vode.
\ni nije, nije da se zavaravam
\nda je neka posebna idila
\nal’ da nema du\u0161mana
\nni\u010deg \u017eeljna ne bi bila.
\nOna, u Balkanu duboko
\na Balkan jo\u0161 dublje u njoj
\ni ko vjerovao, ko ne vjerovao
\nu njima je u stvari i \u010ditav svijet.
\nSvega ima tamo i katkad ni\u010deg nema
\nba\u0161 kao i posvud…
\nI stvarno se pitam, za\u0161to i moja zemlja
\nne mo\u017ee pod nebeski svod.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Bra\u0107i” tab_id=”1687328928674-14-2″][vc_column_text]Bra\u0107i<\/strong><\/p>\n

Savijaju se jutra
\nZebu no\u0107i
\nPla\u010de strah
\nTrnu godine
\nSve je ru\u017eno i sve je kolote\u010dina
\nA ni\u0161ta od svega toga trenutak.
\nRat je, pravedan i svet, ali samo za narod
\nkoji je prvi i posljednji gubitnik.<\/p>\n

Kuda li ode mladost
\nkuda li to ide radost
\n\u010deka li nas starost.<\/p>\n

Gdje nas to vodi hipnoza la\u017enog Rajha
\nNjihovog domoljublja i na\u0161eg rodoljublja.<\/p>\n

Zahuhtali se demokratski krvoloci
\nPod podr\u0161kom svijeta
\nZemlja pod pravdom i zakonom
\nA prokleta i kleta.<\/p>\n

Grijeh ovladao svima \u010dini mi se malo vi\u0161e s njima
\nJugoslavio mati mila \u0161to si u svom krilu svila
\nNije \u010dudo \u0161to te danas drobi sila.<\/p>\n

A jutra se i dalje svijaju
\nZebu no\u0107i, pla\u010de strah
\nIznad naroda ja\u010deg no ikad.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Dan poslije (Nove godine)” tab_id=”1687328929893-15-9″][vc_column_text]Dan poslije (Nove godine)<\/strong><\/p>\n

Kad pro\u0111e i poslednja radosna no\u0107
\nNo\u0107 bez ludosti duge, proma\u0161ena no\u0107
\nNo\u0107 puna bezobzirne tuge
\nKad odmile \u010destitanja dosadna i sumorna
\nTjeskobna kao san znojav
\nK’o bespu\u0107a te\u0161ka.
\nI kad nam zora padne ni\u010dice
\nSa krova i svoda i prospe se po nama
\nKao jelkine iglice
\nTjerane slobodom po \u0161umama.
\nTad znamo da survao se dan prvi
\nNimalo lak i ne bez krvi
\nOh, tad bi da ridam i naglas u sebi da ka\u017eem:
\nO bojazni moja iscrvoto\u010dena
\n\u0160ta sad po\u017eeljeti dragima
\nA da im to sutra \u010dini radost.
\nO, ka\u017ei mi moj an\u0111ele nebeski
\nKako da pre\u017ealim kalendar stari
\ni sre\u0107nim, ma samo da zamislim novi.
\nKako pesimizam sretnim da napravim
\nKad ne mogu ni optimizam
\nA \u010dovjek sam koji radost voli piti.
\nI dan, poslije lude no\u0107i
\nKad nam do\u0111e
\n\u017delim da znate rodbino moja ljudska
\nDa je blizu pravica sudbinska.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Gospodar ljudske slabosti” tab_id=”1687329437908-16-8″][vc_column_text]Gospodar ljudske slabosti<\/strong><\/p>\n

O kako je te\u0161ko biti malen
\nI ogavno biti slaba\u0161an
\nRasipa se staklo po mojim snovima
\nKao \u0161to se rasipaju istine o pro\u0161lostima
\ni sije\u010de mi du\u0161u kao makaze pup\u010danu vrpcu bebama
\nBila je razvjetrina i raznosila mi naum
\nO \u017eivljenju ovog \u017eivota \u0161to li\u010di na onaniju<\/p>\n

Krastavci na licu i to je maska
\nCika trudnice i kikot siled\u017eije
\nSvijet u ravnote\u017ei
\nO Bo\u017ee, jel’ to ceh Ijudske praznovjernosti
\nOstadoh sam pod nebom u blatu
\nVrijeme nevremena, vjerolomstvo i moralna bijeda
\nNa cijeni do krajnosti
\nTja, i to valjda ide uz ovaj miris zla
\nU ovoj na\u0161oj stvarnosti<\/p>\n

Nero\u0111ena suza, kao nero\u0111ena beba
\nIstina u zagrljaju misaone banalnosti
\nRane od bola me bole
\nPrazna je svaka pri\u010da o Ijudskoj ravnopravnosti
\nSem snova nije mi dano, \u010dini mi se ni\u0161ta vi\u0161e
\nZar sam ja taj gospodar Ijudske slabosti…[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Moj krilati pernati tetrebe” tab_id=”1687329438743-17-7″][vc_column_text]Moj krilati pernati tetrebe<\/strong><\/p>\n

Popele se hulje na binu
\npa Ijude zovu
\nda dobrovoljno ginu
\nmikrofon im u visini nosa
\nja\u010da \u017eelja za slavom od iole ponosa.<\/p>\n

Iznad skupe kravate
\nklati se i urli\u010de
\nglava nekog poluludog tate.<\/p>\n

Isukali bogohulni kao po pravilu krivi ka\u017eiprst
\npa se pozivaju na vjeru i krst
\nhvale se, slu\u0161am ih, samo kako se hvale
\nzara\u017eeni virusom nacist kuge
\nda rasturi\u0161e srce i prostore cijele Juge.<\/p>\n

Zastave, lica i sramota
\nsve le\u017ei zga\u017eeno u pra\u0161ini
\ndjeca na\u0161a i njihova skupa
\nda, postojalo je jedno postojano doba.<\/p>\n

Malo \u0107e pro\u0107i vremena, shvati\u0107e zanesenjaci
\nkakvo je to bilo doba i eto blago nama
\nsru\u0161i\u0161e ga tvorovi nekog novog doba
\nsve sama Be\u010dka \u0161kola
\nplasti\u010dna Evropa i truli Zapad
\nmuka hvata \u017eeludac
\njadan i on trpi napad
\nsve sami ru\u0161a\u010di, a narod \u0107e tek da spozna
\nkoji su to pu\u0161a\u010di.<\/p>\n

Ali pu\u0161i\u0107e i narod, kao \u0161to nikad nije
\nIjubi ga njegov demokrata
\nobe\u0107ao mu standard Deutchland, Zapad.<\/p>\n

Za primjer dobar zemlje obe
\nzauzvrat ode narod u seobe.
\n\u017drtve su nebitne, one su neva\u017ene
\n\u017ertve su Ijudi zamislite sloj koji
\nna prolivenu krv neman se roji,
\nzato bolje, bolje ne broji.<\/p>\n

Takva je na\u0161a stvarnost
\nnije neka ru\u017ena no\u0107na mora
\nnemamo mi ni\u0161ta od toga
\n\u0161to se cijeloj zemlji
\npravi jedna nova bora
\nrade nam, sve nam to rade ru\u0161a\u010di
\nna\u0161e oskudne, preoskudne sre\u0107e ku\u0161a\u010di..[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Mom prijatelju” tab_id=”1687329439556-18-10″][vc_column_text]Mom prijatelju<\/strong><\/p>\n

Moj prijatelju
\n\u017eivot nam dade da li\u010dimo na zvijezde
\nMi prosuti po zemlji a one po nebu lebde<\/p>\n

I pojavi se oblak, kao i obi\u010dno
\nSem ki\u0161e izga\u017eenim ne dade ni\u0161ta vi\u0161e<\/p>\n

Utonu svijetlo u tamu
\nA svijetlo bi prvo stvoreno<\/p>\n

Ne poznaje u nevolji brat brata
\nBa\u0161 kao \u0161to je zapisano<\/p>\n

Bezdan nam je svaki dan
\nA drugo ime mu je zemlja<\/p>\n

On vrag tu je me\u0111u nama
\nZna lopov katkad da nam bude drag<\/p>\n

A \u0161ta \u0107e, mora
\nVremena mu mnogo preostalo nije
\nPa \u017euri da \u0161to vi\u0161e na\u0161e krvi pije<\/p>\n

Da moj prijatelju
\nIjepota se stisla u trenutku
\nLako\u0107a postojanja zgu\u017evana
\nLe\u017ei u nekom tupavom kutku
\ni tr\u010di, tr\u010di razum da bar stigne ludost
\nKad ve\u0107 ne mo\u017ee da je prestigne
\ni na kraju trke
\nna kraju vremena
\nkulisa \u0107e se di\u0107i glasno i slavno
\nGladan ne\u0107e vi\u0161e kao pseto glodati kost
\nSvanu\u0107e i na\u0161 dan jer i to je zapisano.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Rat je zlo” tab_id=”1687329440285-19-2″][vc_column_text]Rat je zlo<\/strong><\/p>\n

Smrknu se jo\u0161 jedna no\u0107 u danu
\nStarica, umorna od bola
\ni mrak joj potisnu svaku nadu<\/p>\n

Skloni se i ovaj dan, za zemlju \u0161to trune
\nRanjenik jeca od bola, \u0161to mu drug pade
\nKo \u0107e ovom narodu da vida rane<\/p>\n

Sinovi ginu, majke kao majke, pla\u010du
\nNe da smrt sa kosom, da imamo svoje
\nSlatka im na\u0161a krv na mud\u017eahedinskom ma\u010du<\/p>\n

Opusto\u0161i rat dostojanstvo
\nZli pogazi\u0161e ponos
\nAmeriko, voljesmo te iskreno, djetinjasto<\/p>\n

Rat je, svi znamo, najve\u0107e zio
\nA kad znate, \u0161to mu pribjegoste
\nNe zna bomba \u0161ta je dijete, a \u0161ta dvori\u0161no stablo<\/p>\n

Biv\u0161a bra\u0107o, bra\u0107o biv\u0161a
\nBratite se sa tu\u0111im narodima
\npodadoste se hu\u0161ka\u010dima i evo nam
\nmore krvi, rijeke bola i suza
\ni vama i nama.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Sre\u0107o” tab_id=”1687329440917-20-6″][vc_column_text]Sre\u0107o<\/strong><\/p>\n

Dobar dan sre\u0107o, kako si mi danas
\nDa li te vjetrovi nose Ijudima
\ni \u0161to li te to odnosi od njih
\nEvo kod mene je…
\nMa zna\u0161 i sama
\n\u010cesto mislim na tebe, i volim te mnogo
\nZna\u0161 kakvi smo mi Ijudi dripci
\nA i ja sam ti jedan od tih
\nNe znamo da te volimo punim srcem
\nKad si uz nas
\n\u017delimo te, vapimo
\nTi do\u0111e\u0161, bude\u0161 uz nas
\nA mi, hm, izgustiramo te kao dijete igra\u010dku
\nMa zna\u0161 i sama da ti sad ne govorim
\nKakvi smo
\nUvijek bi ne\u0161to vi\u0161e, ne\u0161to bolje
\nOno zna\u0161 \u0161to drugi imaju
\nMa u stvari mi sami ne znamo \u0161to bi
\ni onda kad ode\u0161 Ijuti smo na tebe
\nTek poneko shvati i prizna
\nDa smo te sami otjerali od sebe
\nTe\u017eak je tvoj poziv
\nRaditi sa Ijudima
\nNajte\u017ei
\nMa ba\u0161 si ti blesava
\nUga\u0111ati Ijudskim \u017eeljama nikad ne smije\u0161
\nPo zasluzi
\nZna\u0161 valjda da nas tada ne bi ni bilo
\nSvejedno, hvala ti
\nTi najbolje zna\u0161 kakvi smo
\nPa ipak nam dolazi\u0161
\nTi si dobra, mada bi se neko drugi
\nNa tvom mjestu naljutio i ne bi nam
\nNikad vi\u0161e do\u0161ao
\nA ti do\u0111e\u0161 i ode\u0161 i pra\u0161ta\u0161 i u\u010di\u0161 nas
\nA ko \u0107e nas i kad ovakve kakvi smo
\nikad i\u010demu nau\u010diti
\nUporna si zna\u0161
\ni eto, ako ima\u0161 vremena ponekad
\ni na\u0111e\u0161 za shodno da sam zavrijedio
\nTad svrati nekad i do mene, sre\u0107o![\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Te\u0161ka vremena” tab_id=”1687329441596-21-6″][vc_column_text]Te\u0161ka vremena<\/strong><\/p>\n

Bio sam Romeo i \u010dudno tih
\nponekad nabacim po koji stih
\n\u017eene su tad voljele Don \u017duane
\npo mjerilu tom ja sam imao mane<\/p>\n

Bio sam tada naivno glup
\nnisam znao da one samo \u017eele o\u0161tar ili tup
\nbila su to vremena te\u0161ka i pravila gruba
\nne povali\u0161 li je od prve
\nsutra si \u0161onja manji od makove mrve<\/p>\n

Kratka frizura Amerika pod kosom
\nkod \u017eene se on odmah smatrao velikim bosom
\ntakvi su vladali tr\u017ei\u0161tem pajaca
\nmisle\u0107i da u sebi nose ne\u0161to od dioni\u010darskih faca<\/p>\n

Pri\u0111e joj s cigaretom u zubima
\nbez imalo stila i srama mo\u0107no
\nmahne klju\u010dem ispred nosa
\nko’ isklesan na parkingu \u010deka
\nauto, blistav od o\u010devog ponosa<\/p>\n

A ja sam tad imao filozofiju i fazon \u017eivota mog
\nprona\u0107i Juliu voljeti je k’o Boga svog
\nPles je pokretao dim i dame su prozivale
\nako nisi (ko \u0161to i nisam) li\u010dion na R. Gira
\nmo\u017ee\u0161 da se slika\u0161 ni jedna ne\u0107e da te bira<\/p>\n

i tako kad ih vidim nadmene i sre\u0107ne
\nbez kompleksa i \u017eivotne rane
\nusudio bih se da tvrdim
\nkako kod njih jedino nov\u010danik nije imao mane<\/p>\n

A ja nisam znao igrati
\njer nisam studirao glumu
\ni bio sam povu\u010den, mirno\u0107i privr\u017een i \u010dudno tih<\/p>\n

\u010cesto uz vino stra\u0161no mi \u017eao
\n\u0161to i ja nisam jedan od njih
\nbila su to vremena te\u0161ka i pravila gruba
\npotpuno ista kao ova danas ovdje i svuda![\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Veliki i mali” tab_id=”1687329442206-22-1″][vc_column_text]Veliki i mali<\/strong><\/p>\n

Nema vi\u0161e plesa u vatrama mojiim
\nBriga nekog \u0161to ve\u0107 sutra ne postojim
\ni nije moja \u017eelja kriva, \u0161to ne mo\u017ee do visina
\nNisam ja stvoren za \u017eenu moga sna
\nPla\u0161im se brzo \u0107u, brzo da utonem
\nPa onda, usred sebe samog ja, sklanjam se iza ljudi
\n\u0160to su iza mene
\ni sam svoje kosti na okupu dr\u017eim
\nTe se pitam da li \u0107u ikad iza\u0107i iz te njihove sjene
\nNe okusih mnogo od \u017eivota ni radosti
\nRaspuklo se moje u meni i spoznaje me bole do kraja svijeta
\nA oni, veliki, ne znaju \u0161ta \u0107e od obijesti i pakosti
\nSkup je njihov \u017eivot i predstave veli\u010danstvene
\nA mi mali volimo ih
\nJer, jadni, mislimo da su im i du\u0161e \u010dasne
\nSre\u0107a, sre\u0107a \u017eivi jo\u0161 samo u pjesmama
\ni dobrim namjerama
\nPa \u0107e daske \u0161to \u017eivot zna\u010de
\nJo\u0161 dugo \u010dekati na mene
\nSporo se u dimu kolutaju moje \u0161anse
\nA \u017eivot, \u017eivot lagano, lagano vene[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Slobodni robovi” tab_id=”1687329442786-23-4″][vc_column_text]Slobodni robovi<\/strong><\/p>\n

No\u0107 je duboko zagazila u sate
\nidem i ja za njom u njenu tamu
\nMo\u017eda \u0107e njene zvijezde izgubljeno da mi vrate
\nSpustilo se vrijeme iz visina
\nPogano i \u010dudno neko
\nLjudi, opet nezaobilazni Ijudi, koje ne mogu bez psina
\nRa\u0111a nebo dane nama podane
\nMo\u017eda ja stvarno i ni\u0161ta ne razumijem
\nAli lijepo je vidjeti kad na tu\u017enom licu suza stane
\nLjudi nedjeljom uz rijeku tra\u017ee smiraj du\u0161i
\nE gdje si sad so\u010dna usno moje drage
\nTe\u0161ko mi je, ako ga i Ijubi\u0161
\nNe daj da ti zaborav mene ukrade
\nA ja, ja \u0107u ostati isti kao rijetko ko
\nBa\u0161 u inat korijenitim promijenama
\ni ote\u010denim venama
\nKad se desi ono \u0161to mora
\nBi\u0107u ja onaj stari
\nJer ne znam kakva bol da se pojavi
\nPa da za mene bude nova
\nHej osamdesete, hej mladosti, hej prijatelji
\nKoliko \u017eivota tad
\nA, znate moglo je i mnogo vi\u0161e
\nE, da nismo na\u0161e \u017eelje podre\u0111ivali
\nMoralnim sirotinjama i sredinama
\nMoglo je zaista mnogo, mnogo vi\u0161e
\nEe, \u0161to ne Ijubih onu malu crnu
\nMa kako li se zvala, a mogao sam
\nAli eto sad, valjda nije bio Maj
\nA ona sme\u0111a sa samo takvim kaputom
\nPa ona plava ne provijerih da li je ofarbana
\nAli eto mo\u017eda sam bio pijan
\ni jo\u0161, gledam one ulice
\ni vise iz mene moji glasovi
\n\u010cujem ponekad va\u0161a imena
\nBrane, Dragane, Predra\u017ee, Nado, Borislave, Milane, Borivojko
\nBogi\u0107evci, Dragali\u0107u, Nado…
\nA sad me evo, kao u zatvoru
\nPet godina golgote u inostranstvu
\nNe mogu rije\u010di birati, moram re\u0107i u govnarstvu
\nU obe\u0107anoj zemlji, u zemlji mojega ro\u0111enja
\nU zemlji \u0161irokih bau\u0161telskih osmijeha
\ni istih takvih pogleda
\nOti\u0161li su oni u razvoju, jebote daleko
\nZato i boli ki\u010dma, a du\u0161a prazna, prazna jeca
\nZemljo slobodnih robova
\nDosta mi je predosta stresa, straha i poni\u017eenja
\nZar vam nije dosta mrtvih grobova.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Pjesma bez kraja (Prvom maju 95\u2019)” tab_id=”1687329444483-24-0″][vc_column_text]Pjesma bez kraja (Prvom maju 95\u2019)<\/strong><\/p>\n

… E bako ku\u0107anice moja, starice moja dvanaesto godi\u0161te
\nU domu \u010dami\u0161 i kr\u0161i\u0161 ruke
\nono ku\u0107e i imanja zjapi osta pusto ognji\u0161te
\nali jo\u0161 to nisu one rane i prve muke.<\/p>\n

A tebi tata nije dano da \u017eivi\u0161 dugo, za\u0161to sve,
\n\u0161to na tim prostorima lijepo po\u010dne zavr\u0161i sa tugo.
\nSlavonijo \u0161to se to sa tobom zbilo
\ne neka im vala mo\u017eda ni mene ne \u010deka ni\u0161ta drugo
\nnije se to \u017ealosti nije samo ru\u017eno snilo.
\nZnam, ne vidjeh te dugo i ne osvrtah se tvojih rije\u010di
\nAli, e da je bilo po nekom redu
\nBako moja i o\u010de ne vidjeste praunuke, unuke svoje
\nDjeca na ponos i ocu i djedu.
\nI ubi\u0161e te, i \u017eelju i \u017eivot i njivu tvoju i starost
\nza nezavisnu ubi\u0161e i svoju mladost.
\nGdje si poginuo, gdje si pao
\nda ne ubi\u0161e i tebe na toj istoj njivi
\ngdje ubi\u0161e tvoga oca
\npred bakinim i tvojim dje\u010dijim \u010detverogodi\u0161njim o\u010dima,
\ntu gdje sam se i ja nekad igrao sretnog djetinjstva.<\/p>\n

Njema\u010dko zna\u0161 li o slomljenom srcu u mog oca za \u017eivota
\njer nije se moglo na put
\nsa crvenim paso\u0161em pravac je samo u mrtav kut.
\nAl’ zato putuju \u201coni\u201d va\u0161i sokolovi
\ngeografske poltronske dr\u017eavne ta\u010dkice
\n\u0161to imaju samo jedan ulaz kao glasa\u010dke kutijice
\ntek da kroz njega ubace nam mrvice
\n\u0161to stanu u dje\u010dije limene ta\u010dkice.
\nPa \u010demu da se \u010dudim, zar ne?
\nI vi ste nabijali na kol\u010deve.
\nAl’ plati\u0107e neko sramotna zemljo
\nti \u0161to ni danas ne odma\u010de daleko od wermachta
\nlogori i smrt, simboli va\u0161eg raicha i rata
\nkukavan vam narod kuka,
\ndokle \u0107e nositi na ple\u0107ima krst pro\u0161losti,
\na jadan ne zna da od prvog dana ovog rata
\nva\u0161 vojnik gazi kroz na\u0161e kosti.
\nNe zna, il’ ne umije da zna
\nda od rata drugog do ovog nema razlike,
\nako la\u017eem sudi\u0107e, presudi\u0107e mi Bog.
\nO\u010de moj njivo tvoja
\ntreba da te prodam budza\u0161ta
\ni prodat \u0107u ili sam zapaliti, oprosti o\u010de al’ ne boli me du\u0161a
\nne poma\u017ee vi\u0161e, ma nikakva obe\u0107ana budu\u0107nost
\nred je do\u0161ao da se vi\u0161e ne pra\u0161ta.
\nNeka je nosi rijeka, nek pliva,
\nnek potone na cehovima zabluda.
\nNek umre i njiva i ku\u0107a i ku\u010de i prag
\nkad umre ti,<\/p>\n

kad umre djed, za koga i ne znam da ikad bi.
\nZlo dva zla rodi,
\njer ka\u017ee narod:
\nU ku\u0107i \u0111e se ne gazi prag
\ntu je pod svoje uzo’ vrag
\nvalja otud ka\u017eu u seobu po\u0107
\nako ve\u0107 mo\u017eda ne znam ja
\nzna Bog za\u0161to je tamo rek\u2019o laku no\u0107.<\/p>\n

Eeee Srbijanski opan\u010de
\ndobro si mi vrh svoj nabio u hla\u010de,
\nEeee nikad nisam to bio
\nmada znam da to jesam
\nAli stvarno nikom nisam kriv, barem do sad
\n\u0161to sam Srbin i \u0161to sam jo\u0161 uvijek \u017eiv.<\/p>\n

I nikome majku nisam povalio,
\nu nijedno hrvatsko lice nisam pljunuo,
\nma idi, uvijek sam samo Ijubio.
\nNi\u010dijem obrazu \u0161amar nisam opalio,
\nu ni\u010diju ku\u0107u provalio
\nnikad brate spomenika ni dr\u017eave oskrnavio,
\nA on me ru\u017ei, on me kudi
\n\u017eivotinjom me dr\u017ei, on me ubi
\nI mrtvom mi \u017eivotinjo srpska ka\u017ee r\u017ei.
\nAl\u2019 nije ovo prvi, gazili su nas ve\u0107 bezbroj puta
\nti zvjerko preko vode velike treba da zna\u0161
\nsti\u0107i \u0107e te \u010detiri bi\u010da Bo\u017eija i Ijuta.
\nA ja, ja tad pomislim da sam da sam \u017didov
\nna koga Gospod se Ijuti
\npa ga na put usmjerava i kroz zlo ga re\u0161eta
\nkao da je od njegove svemo\u0107ne ruke satkan kov,
\nkao, kao da me \u010detrdeset godina po pustinji \u0161eta.
\nNe, ne to nikako, ne \u017eelim opravdati narod
\nkoji je ljubio ateizam, koji gaji okultizam i spiritizam.
\nSatani se kod nas u \u010dast pali vatra
\nHrist se razapinje, svetci se na nebu jezikom sijeku,
\ni budu\u0107nost nam prori\u010de g\u0111a. trans. Kleopatra.
\nA karta\u0161e i gata\u0161e, a vje\u0161tice i crne magija\u0161e, ko\u0161ulja\u0161e
\n\u0161ta li su ve\u0107, e pa imademo i \u010darobne kugla\u0161e,
\nod umrlih duhovi pokre\u0107u \u010da\u0161e…
\nEeee sva\u0161ta nije mi za\u010dudo \u0161to Nijemci
\nprevazido\u0161e odnos mu\u0161karac-\u017eena.
\nOni su se odavno ve\u0107 kruva napili,
\ndobro ga u krv umo\u010dili.
\nA mi, \u0161ta mi jadni i ovako brojni,
\nako radimo u o\u010dima Gospodnjim
\n\u0161to i du\u0161mani na\u0161i,
\njedemo ne\u010disto i subote ne dr\u017eimo
\nmogli bi u zlu, jo\u0161 da se pr\u017eimo
\ne onda u propast sopstvenu
\nsami smo usko\u010dili
\nza \u017eivot vje\u010dni, nadu izgubili
\ni u kamen se uko\u010dili…[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Ve\u010deras sam trebao \u017eenu” tab_id=”1687329446003-25-9″][vc_column_text]Ve\u010deras sam trebao \u017eenu<\/strong><\/p>\n

Ve\u010der, tvoja ruka u mojoj ko\u0161ulji
\nI odsjaj mirisa u tvojoj kosi
\nNe, nismo bosi
\nI tek sad otvorih o\u010di
\nOva pjesma treba dva tijela
\nOva pjesma bi da slomi barikadu
\nJer te\u0161ko je, te\u0161ko je biti tvoj
\nTe\u0161ko je to re\u0107i, a tako lako \u017eeljeti
\nTe\u0161ko je premostiti neodlu\u010dnosti
\nBa\u0161 kao \u0161to je lako savladati zaborav.
\nDaleko je od mene postelja sre\u0107na
\nPo kojoj se uvija tvoja mirisna ko\u017ea i kosa
\nA ja sam
\nI no\u0107 i neke \u017eene koje me ne primje\u0107uju
\nI odlaze kuda li,
\nNekom u krevet valjda.
\nDa budalo, nepovratno potro\u0161ena no\u0107
\nPropadam u njoj, a ona kraljica
\nGospodarica, dama u pla\u0161tu
\nJa posljednji dripac, klo\u0161ar
\nJer od po\u010detka do cilja je staza
\nA ja trka\u010d ni tu\u0111, ni svoj
\nE da mi je da me Bog pogleda
\nPa ne\u0107u se valjda do kraja svog vijeka zvati bijeda.
\nOpet ja, a ova pjesma to ne treba
\nOva pjesma, treba dva tijela
\nOva pjesma, bi da slomi barikadu.
\nI ostao sam tako bez prolje\u0107a i ljubavi
\nKoje ono ina\u010de donosi sa sobom
\nNema ih u meni, a ne vidim ih ni pred sobom,
\nMa vidim, vidim, ali kako?
\nGodine trgaju lijepo od mene
\nMladost, \u017eene, radost
\nE kad nemam rakije, pa se nalijevam viskijem
\nPa mi tako do\u0111e moja pjesma lagana,
\nI njene \u017elvotne tmine
\nA onda ne znam, jel’ to pjesma
\nlli su samo \u017ealostive rime,
\nSvejedno \u0161ta je, ali tuga ne mine.
\nOpet ja, a ova pjesma to ne treba
\nOva pjesma treba dva tijela
\nOva pjesma bi da slomi barikadu.
\nVe\u010deras sam trebao \u017eenu,
\nBi\u0107e je valjda
\nNe\u0107e godine tako brzo da uvenu.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Nasmije\u0161i se \u017eeno” tab_id=”1687329801570-26-9″][vc_column_text]Nasmije\u0161i se \u017eeno<\/strong><\/p>\n

Evo je opet pao mrak,
\nNa mene i ovaj tu\u017eni grad
\nNisi mi nisi tu, bez tebe ni ovaj \u017eivot
\nNije mi tako drag.<\/p>\n

Da si kraj mene ve\u010deras
\nLjubio bi usne i tvoje tijelo i snove ti uvio jastukom
\nNe bih gledao jutra, vla\u017ena rosom
\nNego bi se budio pored tebe
\nPokriven tvojom mirisnom kosom<\/p>\n

Ja sam, samo dijete izgubljene zemlje
\nBudi uz mene, svud okolo je blud
\nVoli me voli draga, zajedno imamo kud<\/p>\n

Nasmije\u0161i se \u017eeno
\nDa i ja dodirnem nebo
\nDa ne prizivam tuge i vina
\nTi si iz moje ma\u0161te
\nZajedno mo\u017eemo do visina![\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Niko” tab_id=”1687329802437-27-10″][vc_column_text]Niko<\/strong><\/p>\n

I u vodu sad, sve zablude moje
\nNemani proklete, sa dna ne isplivale vi\u0161e
\nIstine moje, evo rasuo sam po stolu
\nI \u017eivjeti treba… \u017eivjeti treba
\n\u017eivje\u0107u ja tako i kako
\nsad, kad znam da sam ni\u0161ta i niko.
\nDaje meni \u017eivot romanse i lijepe o\u010di mi daje
\nMo\u017eda mi zaista daje, one najbolje…
\nAli drugi \u0107e ubrati i Ijubiti
\nKad ve\u0107 ja ne\u0107u mo\u0107i.
\nSad, kad mi je kona\u010dno jasno
\nDa sam ja, taj ni\u0161ta i niko, \u017eivote molim te!
\nOdjeni je svojim kaputom
\nPa je \u010duvaj i pazi,
\nPreklinjem te ne daj je svakom.
\nZnamo ja i ti \u017eivote
\n\u0161ta na takve rijetke vreba
\nsvakakve ruke ho\u0107e da je zgrabe,
\nuprljaju, iskoriste pa oskrnave.
\nZna\u0161 \u017eivote dru\u017ee stari, pitam se
\nKad bi ja znao o njoj, \u0161ta ti zna\u0161
\nDa li bi ovako ludov’o
\nPa ako na\u0111e\u0161 malo milosti
\nJer u mene je srce sve slabije
\nI ako ve\u0107 moram biti proklet
\nI s ne\u010dim probodem
\nNeka me probodu njene o\u010di.
\nJer ova inspiracija i sve ovo
\nSve je to otvorena otkopana raka
\nNeka je prokleta i ova poezija, lirika
\nKad joj je cijena, tako visoka.[\/vc_column_text][\/vc_tab][vc_tab title=”Svijet je \u010dudan svijet moja mala” tab_id=”1687329855075-28-2″][vc_column_text]Svijet je \u010dudan svijet moja mala<\/strong><\/p>\n

… A ja volim ki\u0161nu no\u0107,
\nKad padne na nas
\nJer tada je ki\u0161ni glas kao Ijubav,
\nKad se \u0161apatom do\u0161unja
\niz starog oluka
\nE tako bi se ja rado dovukao
\nDo tvog kreveta.
\nVolim ki\u0161u, kad padne na tvoje usne
\nKad su ti pokisli plavi uvojci
\nIznad dugog kaputa i pogled protkan
\n\u010ce\u017enjom odlutao nekud iznad \u0161utnje.
\nVolim ki\u0161u kad padne na tvoje o\u010di
\nTad su tako duboke, nje\u017ene i rje\u010dite.
\nE da mi je tad da sam list,
\nSa staroga drveta
\nPa vijetar da me ponese
\nTvojim usnama i grudima.
\nSvijet je \u010dudan svijet moja mala,
\nTu\u017enu te gledam, ali ne pla\u010di
\n\u017eivot nam je (malo) stao na put.
\nNa dlanu mi raste
\nJorgovan sa pet latica
\nVolim te,
\nTako rado bi spustio sa usana,
\nAli moja je samo\u0107a zbunjena pored tebe
\nKao komadi\u0107 mjeseca otpao od sebe
\nDa bi se spustio do tvoga ramena,
\nNije nam sre\u0107e da bi nas zvala
\nVrijeme gmili i leti
\nA ja, spu\u0161tam tebe i na\u0161u samo\u0107u
\nMe\u0111u ljude, onda te Ijubim
\nI gledam u samo\u0107i nade,
\nA oni, oni nam brane da budemo sami
\nJer oni takvo \u0161ta ne rade.
\nI moja \u010de\u017enja ne mine
\nNego samo se vrti u krug.
\nMene vole izgleda samo siluete ku\u0107a
\nStaroga dijela grada.
\nNisam vrijedan nikoga moja mala
\nI ova Ijubav,
\nI moja sjeta,
\nSve je to badava,
\nJer dok on te Ijubi moja Gracija
\nJa postojim samo kao emancipacija
\nI reminiscencija ponekad mijenja snove
\nO za\u0161to nema tog malog sudbinskog koraka,
\nSvijet je malen i \u010dudan svijet
\nMoja mala,
\nZar ne![\/vc_column_text][\/vc_tab][\/vc_tour]

<\/div>[\/vc_column][\/vc_row]\n<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][vc_column_text] PREDGOVOR Poetska proza \u201cSve od \u017eivota” Mi\u0161e Vladeti\u0107a je autenti\u010dno svedo\u010danstvo dosada\u0161njeg pesnikovog bivstvovanja na ovozemaljskom svetu. U egzistencijalisti\u010dkoj ispovesti protkanoj nabojima Ijubavi, lepote, a ponajvi\u0161e melanholije, revolta, ogor\u010denja, besa i mr\u017enje, osnovna misao Vladeti\u0107evog pisanja zasniva se na njegovom sopstvenom egu, koji se nalazi u beznade\u017enoj situaciji i ne vidi za sebe nikakvog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-42","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-knjige"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":76,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42\/revisions\/76"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/misovladetic.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}